Окупљање

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА, 21. ПУТ
Ако се не бориш, већ си изгубио
Двадесет филмова у главној конкуренцији, петнаест у информативној секцији, занимљива остварења пристигла на конкурс „ИД 3 мин”, низ ретроспектива, округлих столова и радионица – чине овај Фестивал, и овога пута, прворазредним културним догађајем. Од сведока традиционалне, етнолошки филм се последњих година преобразио у учесника и тумача савремене културе

Пишу: Анита Панић, Татијана Рап

Етнографски музеј у Београду своје XXI издањеМеђународног фестивала етнолошког филма организује од 11. do 15. октобра, а у догађај се укључује и новоформирани Центар за нематеријално културно наслеђе и визуелну антропологију Србије. Током последњих година фестивала, етнолошки филм се трансформисао из пуког сведока традиционалне у ангажованог судеоника и коментатора савремене културе. Филм је посебно важан за нематеријално културно наслеђе, јер оно добија пун смисао у визуелизацији активности, знања, вештина, технологија.
И ове године фестивалски програм је богат. У главном програму двадесет филмова се такмичи за четири награде, а додељује се награда и студентском филму. Поред остварења у конкуренцији, петнаест филмова ће бити приказанo у оквиру информативне секције. Међународни жири састављен је од добитника награда на претходним фестивалима: Елизабете Конеске (Македонија), Ђованија Кезића (Италија) и Владимира Перовића (Србија).
Према запажању селекционе комисије, у овогодишњим остварењима врло је изражена политичка и социјална тематика. Низ филмова бави се преиспитивањем сексуалности у одређеним етничким и религијским заједницама, аналитички и слојевито. У фокусу су и маргинализоване групе, попут емиграната, политичких азиланата и незаштићене деце у афричким земљама.
Настојећи да Фестивал приближи и младој популацији, Етнографски музеј је ове године расписао конкурс ИД 3 мин, за троминутни филм снимљен мобилним апаратом. Тема конкурса: идентитет. Организован је у сарадњи са „Телекомом”, највећим мобилним оператером у Србији, а предвиђене су и вредне награде. Награђени филмови биће приказани последњег дана Фестивала.
На Фестивалу ће и овога пута бити приказане ретроспективе филмова, уз округле столове, радионице и угледне иностране госте... У плану је приказивање серије емисија Иранске националне телевизије, у чему ће учествовати редитељ Реза Маџлеси, као и представљање филмске продукције Смитсонијан института из Вашингтона (САД), уз учешће антрополога Џејмса Дојча.

СВЕТОВИ И СУДБИНЕ

Неколико филмова из конкуренције издвајају се својом уметничком снагом, занимљиво ауторски уобличеном темом и снажним филмским изразом.
Ирански филм Тамам Гол (Tamam Gol, Payman Zinalabedini) потресна је прича о женском детету у многочланој иранској породици без мушке деце, принуђеном да се преоблачи у мушку одећу и преузима улогу мушкарца као главе породице. Узбудљива и емотивна људска прича о вирџини, испричана јасним филмским језиком, где сваки кадар документаристички одсликава атмосферу. На почетку и на крају овог филма јунакиња пева потресну песму, која гледаоцу показује колико дубоко она пати због емотивне прикраћености, јер се повиновала традиционалним правилима своје средине, да би „спасила част” породице.
Румунски филм Штављачи (The Tanners, Cosmin Tiglar) филм је о штављењу коже и ручној изради одеће, занату који изумире. Заједница занатлија је на заједничком простору у једном румунском селу, где настоји, уз песму и дружење, да сачува традицију заната у својој земљи. Занимљив и духовит филм, који кроз динамичну слику и низ упечатљивих детаља показује колико ови људи уживају у свом мајсторству и шта их заправо подстиче да сачувају овај напоран, али редак и вредан занат, чијом израдом настају уникатни одевни предмети.
Контакт (Contact, Bently Dean, Martin Butler), чудесан аустралијски филм, дугих кадрова и фантастичне фотографије, на тренутке је мистичан. Узбудљива филмска прича о откривању цивилизације од стране племена Абориџина које живи дубоко изоловано у свом свету, без идеје да постоји бели човек, неко ко се драстично разликује од њих. Групу абориџинских жена и деце откривају белци и покушавају да одведу у цивилизацију. Кроз флеш бекове, много година касније, припадници овог племена се присећају тог за њих трауматичног догађаја, уз узбудљиву нарацију, али и духовите опаске које филму дају посебну димензију. Прича о судару два начина живота, две расе, додиру две цивилизације, испричана живо, кроз јунаке аутентичне и надахнуте.
Усамљени Самарићанин (Lone Samaritan, Barak Heymann) израелски је филм о малој религиозној секти Самарићана. Иако у изумирању, они и даље одржавају веома строга правила против асимилације, и свако скретање са пута доноси изопштавање. Израелска глумица Софи Тздека је таква жена. Једна по једна, она и њене три сестре су постале „Јевреји” и изопштене су из њихове заједнице од седамсто људи. Као и њихов отац. Усамљени Самарићанин је дирљиво путовање оца и ћерке које превазилази сва веровања. Филм истражује универзална питања вере и савремености, улогу жене у религији и право појединца да фалсификује независни идентитет, посебно када то значи кршење традиције. Филм је 2011. освојио „Златну магнолију”, награду као „најбољи азијски документарни филм” на Међународном ТВ фестивалу у Шангају.
Чолита либре: ако се не бориш већ си изгубио (Cholita Libre: If you don’t fight, you’ve already lost, Jana Richter, Rike Holz) немачки филм две младе редитељке говори о женама у рвању, једном мушком спорту. Оне добијају оно што желе. Могу да изгубе, али то само значи да ће наставити борбу. У својим шареним, блиставим сукњама, оне су као цвеће на писти. И, наравно, јаче су од свих мушкараца на свету. Оне су Чолитас и оне су рвачи. Луча Либре (слободно рвање) мешавина је спорта, позоришта и кореографије. У филму ћемо упознати живописне ликове: Роситу Срцеломку, Кармен Росу Шампионку, Јоланду Страствену и Клаудину Проклету.

ПОТРАГА ЗА НЕИЗГУБЉЕНИМ ВРЕМЕНОМ

У конкуренцији за награде овогодишњег Фестивала нашла су се и три домаћа филма: Миле са Аде Виктора Фигуровског, Централ Вука Савића и Балкански дневник: Бугарска Горана Гоцића.
Миле са Аде. После више од деценијe рада у различитим предузећима, Миле се враћа у родни Ковиљ да настави породичну традицију узгоја стоке на Крчединској ади. Узгаја само аутохтоне расе: подолска говеда, свиње мангулице и балканске магарце. Будући да не поседује њиве, принуђен је да купује храну за стоку. Није му лако, али љубави према том послу је подредио све, па и стварање сопствене породице.
Централ. Данас се на том месту налази најобичнији базар. Али, не тако давно, тај простор је представљао битно обележје културе која полако нестаје. Аутор филма покушава да на основу микросвета управо тог места ослика макросвет.
Балкански дневник: Бугарска. Попут многих институција на истоку Европе, и Православна црква настоји да се избори с бауком транзиције. Ни свештеници и монаси из Бугарске нису изузетак, и они се хватају у коштац са искушењима у посткомунистичком добу. Окрећући се ка верницима, Бугарска православна црква чини кораке ка световном животу. Њени свештеници раде у болницама, лече наркомане, обнављају цркве, уводи веронауку у основне школе. Решени да истраже ту појаву, двојица репортера из Србије, наоружани малом дигиталном камером и великом радозналошћу, путују Бугарском уздуж и попреко.

***

Чување и ново разумевање
 У Етнографском музеју у Београду 20. јуна 2012. отворен је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије. Основа за његове активности је Конвенција о очувању нематеријалног културног наслеђа UNESCO-а, из 2003. Традицијске и локалне културе, у овом времену великих и брзих друштвених и економских промена у свету, изложене су нестанку или трансформацији до непрепознатљивости изворних мотива. Зато је задатак Центра истраживање, пописивање, обрада, чување и презентација нематеријалног културног наслеђа у Србији, али и помоћ локалним заједницама у препознавању, вредновању, практиковању и преношењу сопственог културног наслеђа наредним генерацијама. Циљ је и постизање бољег статуса културног наслеђа, као и његово укључење у развојне пројекте.
Радна јединица за визуелну антропологију, у оквиру овог Центра, биће посвећена и развоју Међународног фестивала етнолошког филма, као и другим релевантним програмима аудиовизуелне продукције.